Исповест штићенице Дома: Силовали су ме у Дому за незбринуту децу
- Ух, било је силовања док сам била у једном од Домова за незбринуту децу у Србији – почиње причу Врањанка Стојанка М., која живи срећно удата, далеко од свог родног града.
Одлучила се, наводи, ради будућих штићеница у Дому, да исприча оно «што је и данас као белег на души прати».
- Враћају ми се слике ужасног призора силовања, и то ноћу. Тихи плач, мољење: «Чико, немооој».., буђење у зноју и туга која тишти.
А, немам још ни 30 година. Хвала Богу, кад погледам синчића и супруга, смирим се плачући од среће што имам њих - почиње исповест Стојанка.
Њена прича почиње када је имала 17 година. Док су њене вршњакиње сањале момке, њој су су на ум долазили мајка и отац, које никад није упознала.
Црнка, беле пути, са крупним очима боје кестена, висока са манекенским ногама привлачила сам пажњу момака на улици. Дружила се искључиво са девојкама из Дома.
- Најбоље другарице су биле старије од мене. Напустиле су Дом, радиле и живеле приватно у граду. Биле су две године старије од мене и сматрала сам их сестрама.
Оне су пазиле на мене у Дому и успеле да ме сачувају здраву и невину.
Оно што ме је карактерисало била је нападна повученост, неки урођени страх, жеља да будем у другом плану. Другарице су, за разлику од мене, биле опуштене, друштвене и увек спремне на шалу.
Наш најбољи друг из Дома радио је као конобар по кафанама и биле смо саставни део његовог друштва. Углавном, младића, конобара и кувара.
Седели би, попили по пиће, причали о свему. Нераздвојни, нас шест или седам, сматрали смо се фамилијом. Вицеви, шале, догодовштине испуњавали су те зимске вечери.
Мени су пребацивали што сам одсутна, што се једном не опустим. Жеља свих је била да заснујемо породице, да имамо децу и пружимо им оно што се нама отело - прича ова млада Врањанка.
Она прича да се тако спријатељила са старијим друштвом, а посебно је једним од њих, власником бутика, који је “био изузетно галантан”.
- Частио нас пићем и вечерама. Славили смо заједно Нову годину. Било је весело, за мене божанствено. Неки момци су се потуки због једне од мојих другарица, али су наши пријатељи реаговали и избацили их.
Осећали смо неку врсту заштите и то нам је годило. Није било никакве везе, осим другарске, имеђу тих стријих момака и нас.
Осећала сам да су нас сажаљевали и то ми је понекад сметало. Тако смо проводили вечери. Била сам срећна. Пре тога нигде нисам излазила. У Дом се враћала на време. Прилазили су момци, али сам све одбијала.
Није да ми се нису свиђали, једноставно стид и нека врста страха терали су да будем одбојна. Плашила се да би ме искористили. Оно «домац», «нико и ништа» које смо наметали себи пратило ме као усуд.
У друштво, које нам се прикључило, почео је да долази и један четрдестогодишњи директор познате врањске фирме.
Био је стално у оделу и машни и одударао је од свих изгледом. Такође и понашањем. Препотентан, пун себе и лове сматрао се надмоћним. Барем је мени тако изгледало.
Није ми се свиђао од почетка. Када би сео за сто почео би да ме фиксира жмиркавим, урокљивим очима. Могао је отац да ми буде, а прождирао ме погледом.
Осећала сам нелагоду и непријатност. Пожалила се другарицама. «Човек је кул. Причињава ти се свашта. Олади мало, уживај, зар не видиш да плаћа све!» - прекориле су ме. Успела сам некако да убедим себе да су у праву - каже Стојанка.
- Враћају ми се слике ужасног призора силовања, и то ноћу. Тихи плач, мољење: «Чико, немооој».., буђење у зноју и туга која тишти.
А, немам још ни 30 година. Хвала Богу, кад погледам синчића и супруга, смирим се плачући од среће што имам њих - почиње исповест Стојанка.
Њена прича почиње када је имала 17 година. Док су њене вршњакиње сањале момке, њој су су на ум долазили мајка и отац, које никад није упознала.
Црнка, беле пути, са крупним очима боје кестена, висока са манекенским ногама привлачила сам пажњу момака на улици. Дружила се искључиво са девојкама из Дома.
- Најбоље другарице су биле старије од мене. Напустиле су Дом, радиле и живеле приватно у граду. Биле су две године старије од мене и сматрала сам их сестрама.
Оне су пазиле на мене у Дому и успеле да ме сачувају здраву и невину.
Оно што ме је карактерисало била је нападна повученост, неки урођени страх, жеља да будем у другом плану. Другарице су, за разлику од мене, биле опуштене, друштвене и увек спремне на шалу.
Наш најбољи друг из Дома радио је као конобар по кафанама и биле смо саставни део његовог друштва. Углавном, младића, конобара и кувара.
Седели би, попили по пиће, причали о свему. Нераздвојни, нас шест или седам, сматрали смо се фамилијом. Вицеви, шале, догодовштине испуњавали су те зимске вечери.
Мени су пребацивали што сам одсутна, што се једном не опустим. Жеља свих је била да заснујемо породице, да имамо децу и пружимо им оно што се нама отело - прича ова млада Врањанка.
Она прича да се тако спријатељила са старијим друштвом, а посебно је једним од њих, власником бутика, који је “био изузетно галантан”.
- Частио нас пићем и вечерама. Славили смо заједно Нову годину. Било је весело, за мене божанствено. Неки момци су се потуки због једне од мојих другарица, али су наши пријатељи реаговали и избацили их.
Осећали смо неку врсту заштите и то нам је годило. Није било никакве везе, осим другарске, имеђу тих стријих момака и нас.
Осећала сам да су нас сажаљевали и то ми је понекад сметало. Тако смо проводили вечери. Била сам срећна. Пре тога нигде нисам излазила. У Дом се враћала на време. Прилазили су момци, али сам све одбијала.
Није да ми се нису свиђали, једноставно стид и нека врста страха терали су да будем одбојна. Плашила се да би ме искористили. Оно «домац», «нико и ништа» које смо наметали себи пратило ме као усуд.
У друштво, које нам се прикључило, почео је да долази и један четрдестогодишњи директор познате врањске фирме.
Био је стално у оделу и машни и одударао је од свих изгледом. Такође и понашањем. Препотентан, пун себе и лове сматрао се надмоћним. Барем је мени тако изгледало.
Није ми се свиђао од почетка. Када би сео за сто почео би да ме фиксира жмиркавим, урокљивим очима. Могао је отац да ми буде, а прождирао ме погледом.
Осећала сам нелагоду и непријатност. Пожалила се другарицама. «Човек је кул. Причињава ти се свашта. Олади мало, уживај, зар не видиш да плаћа све!» - прекориле су ме. Успела сам некако да убедим себе да су у праву - каже Стојанка.
Tweet
[ Додај коментар ]
Најновије вести
- Право гласа у Нишу има 226.266 бирача
- Временска прогноза
- Ухваћен са 500 психоактивних таблета
- 1917. бугарски окупатори спалили цело село
- Спортске игре младих
- Пијачни барометар
- Успех ученика Музичке школе „Корнелије Станковић“
- Освећење Крста и звона у селу Овсињинац
- Обавештење о бесплатном паркингу
- 10. Форум младих научника
- Др Милић негира и објашњава
- Почетак замене димњака
- Мали хор "Бранко" освојио срца румунске публике
- Дечак скочио са зграде Дома за васпитање омладине
- Нови вртић и ваучери за болесне
саобраћај Прешево Пирот Драгана Сотировски кошарка полиција Клинички центар Ниш Скупштина града Ниша Куршумлија Дом здравља Ниш Влада Републике Србије Врање СНС Раднички ФК Нишки културни центар Дарко Булатовић Владичин Хан рецепт ДС Зоран Перишић Прокупље Коронавирус Београд студенти Нишка Бања СПЦ МУП РС Александар Вучић убиство саобраћајна незгода фотографије Горан Цветановић Тржница ЈП Алексинац фудбал Лесковац Градина Јужна Србија Инфо Медијана градска општина
Најновији огласи
- Brak,druzenje,agencija Lepeza,cela zemlja
- берба малине 2024.
- Polovni delovi Sprinter, Vito, Viano, Krafter, LT
- Soft loans here Open credit
- Buy Oxy 30mg, Adderall, Morphine, Xanax, RITALIN, Etizolam, Subutex, Mdma, Zolpidem etc
- Nudimo uz kamatu od 3 posto
- BRZI ZAJMOVI ONLINE U ŠPANJOLSKOJ
- Torte Novi Sad
- Brz i legitiman online kredit za sve
- Slušajte najbolju domaću muziku na online kanalu Radio Song Niš
- Најјефитнија карта за концерт Аце Пејовића у Нишу 1.700 динара, иако је помпезно најваљен као наступ у оквиру градске славе
- "Злато" за таленте југа Србије": Прво место за хор Музичке школе из Ниша на такмичењу у Новом Саду
- Група грађана "Др Драган Милић" предала потписе за локалне изборе у Нишу
- Пројекат на нишком ДИФ-у: Методологија за инклузивне активности у спорту "INCLUSION RELOADED"
- Више деце повређено када се откачио део рингишпила на вашару у Куршумлији - теже повређена девојчица пребачена у УКЦ Ниш
- Млади уметници бриљирали на сцени нишког Народног позоришта изводећи "Београдску трилогију и приче из белог света"
- Новак Ђоковић најбољи тенисер света, слетео синоћ у Ниш
- Ниш: Изгорео багер који ради на изградњи далековода у насељу Брзи Брод
- Аутомобил слетео са моста у Нишаву, преминула жена
- Како да од преводиоца постанете судски тумач?