Павле Петровић оценио да Србија заостаје у привредном развоју због корупције

Главни разлог због кога Србија подбацује у привредном расту за земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) Румунијом, Мађарском, Пољском и Словачком, је лош квалитет институција који се пре свега огледа у превеликој корупцији и недовољном нивоу владавине права, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Петровић је у интервјуу Бети на питање хоће ли Србија смањити заостатак за упоредивим земљама ако ове године достигне привредни раст од шест одсто, рекао да висок привредни раст у једној години не значи много, нарочито у садашњим веома турбулентним временима.

"Привредни раст би требало посматрати у нешто дужем временском хоризонту, а кад се гледа нешто дужи хоризонт види се да Србија има просечан раст бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 до четири одсто годишње, а требало би да буде око пет одсто да би пристизали развијеније земље ЦИЕ", рекао је Петровић.

Додао је да Србија у неким годинама има боље, а у неким нешто лошије резултате, али укупно гледано привредни раст је незадовољавајући.

Фискални савет је, како је рекао, сугерисао Влади Србије да приликом израде буџета за 2021. годину "не иде на тако високу стопу привредног раста од шест одсто јер је у време неизвесности много боље опрезно планирати привредни раст и пореске приходе, па се 'изненадити' бољим резултатима него обратно".

Први доступни економски показатељи из јануара и фебруара, 2021. године, пема његовим речима су и даље несигурни, али наговештавају да је Фискални савет био у праву, односно да би раст БДП-а у 2021. могао бити око четири, уместо планираних шест одсто, али је у међувремену усвојен ребаланс буџета који, између осталог, предвиђа снажно и економски пожељно повећање инвестиција у инфраструктуру.

"Ми смо проценили да би то велико повећање јавних инвестиција могло додати још око 1,5 одсто на садашњи темпо привредног раста од четири одсто, па би раст БДП-а Србије у 2021. на крају ипак могао да буде преко пет одсто и близак првобитним прогнозама Владе Србије", рекао је Петровић.

На питање да ли постоји могућност да се јавни дуг задржи испод 60 одсто БДП-а, како обећава Влада Србије, Петровић је рекао да ће, ако се остваре тренутни планови Владе, односно дефицит буџета у 2021. заиста буде око 3,5 милијарди евра како је планирано усвојеним ребалансом, јавни дуг премашити 60 одсто БДП-а.

Фискални савет је, према његовим речима, препоручио да се током године направе уштеде и дефицит смањи на испод три милијарде евра, а са осетно мањим дефицитом смањила би се и потреба за задуживањем земље, па би јавни дуг могао да остане испод 60 одсто БДП-а.

Планирани трећи антикризни пакет помоћи неће се, како је рекао, потрошити у потпуности, а уштеда ће ту бити најмање 200 милиона евра, а уз то се неке јавне набавке спроводе спорије од плана, па је могуће да се амбициозни план повећања јавних инвестиција неће остварити у потпуности, а не би било изненађење и да наплата доприноса буде нешто боља од очекивања.

"Међутим, када су у претходним годинама остварене сличне уштеде Влада је то обично користила за финансирање неких нових расхода који нису били планирани буџетом, па су тако ванредна средства давана локалној самоуправи, цркви, спортским клубовима, јавним и државним предузећима која имају проблеме у пословању или би се у децембру једноставно потрошила на ванредне исплате пензионерима и запосленима у јавном сектору", рекао је Петровић.

Додао је да је Фискални савет сада препоручио Влади да ове године буде нарочито одговорна и да све могуће уштеде које се већ назиру искористи искључиво на смањење дефицита како би се успорио раст превеликог јавног дуга.

Петровић је рекао да је Фискални савет средином прошле године упозоравао Владу да буде опрезна и приликом планирања раста плата у јавном сектору будући да је већ тада било јасно да развој епидемиолошке ситуације може захтевати пакете помоћи привреди, односно додатно задуживање земље.

"Наш предлог био је да се плате у јавном сектору у 2021. замрзну или да се евентуално дозволи њихова минимална индексација као што је био случај у већини других земаља ЦИЕ", рекао је Петровић.

То је у једном моменту, према речима Петровића, прихватило Министарства финансија које је почетком октобра 2020. изашло с најавом да ће зараде у 2021. расти у складу с инфлацијом.

"Међутим, Влада је на крају ипак одлучила да и у 2021. релативно снажно повећа плате у јавном сектору, што економски није оправдано", рекао је Петровић.

Додао је да су плате у државном сектору већ у 2020. повећане за више од 11 одсто, а потом се, рачунајући додатне повишице из априлског ребаланса, у 2021. повећавају за скоро седам одсто.

То је, како је рекао, нереално и у збиру вишеструко брже од раста привреде у 2020. и 2021. одакле се тај раст плата финансира што отвара опасне неравнотеже у буџету.

Други проблем, према речима Петровића, с прекомерним повећањем плата у јавном сектору је то што су оне око 20 одсто веће веће него у приватном сектору иако је посао у јавном сектору сигурнији.

Истакао је да се толика разлика не може оправдати бољом квалификационом структуром запослених и указује да је јавни сектор неоправдано повлашћен у односу на приватни.

Трећи проблем с прекомерним повећањем зарада је, како је рекао, то што је ово трајни буџетски трошак и биће озбиљан фискални проблем у наредним годинама.

Одговрајући на питање да ли повећање плата разуме као искључиво популистичку меру власти или као притисак јавности да се живи комфорније од могућности, Петровић је рекао да је "природно да постоји притисак запослених у јавном сектору да им плате буду што веће, али друге европске земље углавном успевају да ниво зарада запослених у јавном сектору ускладе са својим економским могућностима".

"Ми тренутно имамо веома лошу комбинацију да је у исто време просечна плата у јавном сектору релативно висока, а да су недовољно плаћени најсложенији и најодговорнији послови због чега постоји мањак запослених у здравству, Пореској управи, инспекцијским службама, службама за управљање ЕУ фондовима", рекао је Петровић.

Додао је да се из тога може наслутити да је тренутно важнији политички приоритет да што више људи у јавној управи буде задовољно, у односу на квалитет рада јавног сектора.

Оценио је да уредити постојећи систем плата у државном сектору није само политички већ је велики и професионални изазов јер садашњи систем почива на више десетина међусобно неусаглашених прописа па се тако дешава да је, на пример исти административни посао у Министарству унутрашњих послова знатно боље плаћен него у Министарству грађевинарства.

Према његовим речима, Вада још од 2014. најављује да ће усвојити јединствени систем платних разреда за све запослене у државном сектору и годишњу индексацију зарада дефинисати на основу објективних економских параметара, међутим, најмање пет пута до сад пробијен је постављени рок, па је очигледно да је решавање овог проблема велики технички, а вероватно и политички изазов, због чега ће јавни сектор све лошије функционисати.

Одговарајући на питање да ли је могуће повећавати (усклађивати) пензије брже него до сада да би се поправио социјални положај на стотине хиљада оних са пензијама испод егзистенцијалног минимума, Петровић је рекао да су економске грешке у управљању пензијама опасне, а колика је цена таквих грешака најбоље илуструје пример из 2008. кад су пензије ванредно повећане услед политичких притисака, а не на основу објективних економских параметара.

"Нико од тих ванредних повећања на крају није имао користи, па ни сами пензионери јер су њихове пензије дужи низ година након 2008. повећаване спорије од трошкова живота, а од децембра 2014. до новембра 2018. биле су чак и привремено смањене", рекао је Петровић.

Додао је да "сада кад се пензијски систем коначно довео у ред и усвојена је одржива 'швајцарска' формула за њихову годишњу индексацију, било би погубно да се све то упропасти".

"Швајцарска" формула је, према његовим речима, резултовала повећањем пензија у 2020. од 5,4 одсто и од 5,9 одсто у 2021. години што "можда пензионерима са исподпросечним пензијама изгледа недовољно, али је максимум који економија Србије може да поднесе".

Петровић је на питање како оцењује повећано улагање у наоружање војске у току пандемије рекао "Влада сама одређује своје приоритета, али оволико повећање тих улагања није у овом тренутку економски оправдано".

Инвестиције у одбрану годинама имају, како је рекао, тенденцију снажног раста па су у периоду 2005. до 2016. уобичајено износиле око 50 милиона евра годишње, а онда су нагло почела да расту, до 2019. премашиле су 300 милиона евра, а ребалансом планирано да у 2021. буду чак 735 милиона евра.

"То је око 1,5 одсто БДП-а Србије, а друге земље ЦИЕ за инвестиције у одбрамбени сектор издвајају у просеку 0,2-0,3 одсто БДП-а. Није јасно зашто се у време продуженог трајања пандемије толико фаворизују ова улагања, када се она ни на који начин не могу сврстати у антикризну политику", рекао је Петровић.

Истакао је да држава још од деведесетих година прошлог века није довољно инвестирала у јавни сектор, па је због тога лоше стање инфраструктуре путне, железничке, комуналне, здравствене.

Претходних неколико година јавне инвестиције су, како је рекао, релативно снажно повећане, што је начелно добро, али је то повећање готово искључиво ишло у два смера: саобраћајну инфраструктуру и војску и полицију.

"Побољшање саобраћајне инфраструктуре економски није упитно, али остало је нејасно зашто се држава определила да у претходним годинама толико инвестира у војску и полицију а не на пример у здравство, образовање или смањење еколошког загађења", рекао је Петровић.

Држава је, према његовим речима, у последње четири године за капитално опремање војске и полиције издвојила укупно 1,8 милијарду евра, укључујући априлски ребаланс буџета, што је износ који би био више него довољан да се у потпуности реши проблем управљања отпадом у Србији (комунални, рударски, грађевински, индустријски) или изграде сва потребна постројења за прераду отпадних вода широм земље.

Петровић је рекао да ће за решавање нагоминалних еколошких проблема и загађења земље бити потребно да држава у следећих 10-15 година уложи око 8,5 милијарди евра, што значи да годишња улагања у изградњу пречишчивача отпадних вода, канализационе мреже, водоснабдевање, депоније и системе за прераду отпада треба да износе око 500 милиона евра.

И поред наших јасних сугестија, које смо понављали из године у годину, тек су последњим ребалансом буџета из априла планирана улагања у овим областима повећана на 160 милиона евра", рекао је Петровић.

На питање колико је "бачено" пара из буџета на неселективну помоћ привреди и грађанима Петровић је рекао да је то тешко потпуно прецизно проценити, али вероватно је око половине средстава нерационално потрошено.

"Заправо читав недавно усвојени ребаланс, који је повећао буџетски дефицит са 1,5 на 3,5 милијарде евра, могао би се оценити као мешавина потребних и нерационалних мера. С једне стране повећана издвајања за изградњу инфраструктуре и здравство су и економски добра и потребна, а за снажно повећање инвестиција у војску за сад није добар тренутак", рекао је Петровић.

Оценио је да пакет помоћи није направљен на економски добар и рационалан начин јер се убедљиво највећи део средстава привреди и становништву даје потпуно неселективно, односно и онима којима та средства нису потребна.

Он је рекао да нема много смисла задуживати се па делити новац и грађанима са изнадпросечним приходима или предузећима која у кризи послују боље него иначе, попут апотека, доставе хране.

"Наша груба процена је да је око милијарду евра издатака могло да се рационалније планира, односно избегне. Колико су то велика средства можда најбоље илуструје чињеница да је за тај новац држава могла да изгради читаву деоницу аутопута Београд-Сарајево која пролази кроз Србију, Пожега-Котроман и Сремска Рача-Кузмин", рекао је Петровић.

На питање да ли је Влада Србије често "глува" на на препоруке Фискалног савета, Петровић је рекао да је његова улога да пружи објективне анализе, засноване на економском знању и подацима.

То је, како је рекао основ за аргументовану расправу у Скупштини и широј јавности, што на крају води ка побољшању јавних политика.

И међународна истраживања, према његовим речима показују да је оваква пракса добра јер се у земљама које имају фискалне савете води одговорнија фискална политика.

"Можда на први поглед изгледа да је Влада често 'глува' на наше препоруке и савете, али кад се погледа дужи рок, види се да је велики број мера које смо предложили био и усвојен, обично уз одређено кашњење", рекао је Петровић.

Подсетио је да је Фискални савет јуна 2011. оценио да је Закон о финансирању локалне самоуправе који су предложили Уједињени региони Србије био фискално неодговорна и да је првом тренутку био "поражен" у Скупштини, да би се током следеће две године ипак тај закон дефакто поништио.

Фискални савет је, како је рекао, у септембру 2012. препоручио да је неопходно замрзавање плата и пензија, а поручено му је да се кандидује на изборима, да би 2015. Влада, морала не само да замрзне него да смањи и плате и пензије.

"У фебруару 2019. предложили смо више модела за објективну индексацију пензија, од којих је Влада прихватила 'швајцарску' формулу, а у овом, априлском ребалансу прихваћено је да треба повећати инвестиције у заштиту животне средине, о чему упорно причамо од 2018. године. Немогуће је да се све оцене и предлози Фискалног савета у потпуности прихвате јер Влада води рачуна и о политичким, а не само економским интересима", рекао је Петровић.

Бета