Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Грађански законик: Градитељу земљиште на 100 година

rssBookmark and Share

22.10.2015. В. Ј., Данас

Ослобађање задужбинара плаћања пореза, пуна заштита права својине, успостављање института забране приласка, реафирмација принципа једнакости непокретности, неке су од новина које предвиђа Нацрт Грађанског законика.

Фото: Александар Вељковић
Фото: Александар Вељковић

О овим, али и другим правним решењима су јуче у Апелационом суду у Нишу на јавној расправи дискутовали угледни професори, судије, тужиоци и адвокати.

Миодраг Орлић, професор београдског Правног факултета и један од твораца Нацрта Грађанског законика, навео је да је једно од начела на којима се темељи овај закон - начело о дужној пажњи.

- Грађански законик полази од претпоставке да су грађани дужни да се понашају онако како би се то основано могло очекивати од разумног и пажљивог човека. Не може бити заштите права за оне који се понашају неразумно - рекао је Орлић.

Према његовим речима, овим законом се поново успоставља запуштена и занемарена институција задужбине.

- Ово је једна од најплеменитијих установа које је ово друштво имало и предвиђено је ослобађање пореза за задужбине - навео је Орлић. Он је навео да нацрт предвиђа новину по којој би право својине било проглашено за људско право.

- Да би имали владавину права, право својине мора у потпуности да буде заштићено. Право својине је укинуто Законом о национализацији и за недељу дана је сва својина постала државна. А процес реституције који иде у супротном смеру већ годинама наилази на потешкоће. Значај ове законске одредбе је у томе што има за циљ да грађани схвате да уживају иста права као и држава или било који други колективни ентитет - рекао је Орлић и додао да је свестан да "зора овог закона неће осванути сутра".

Драгор Хибер, још један професор београдског Правног факултета који је радио на изради Нацрта Грађанског законика, навео је да ће овај закон на систематски начин регулисати бројна питања, која су до сада била садржана у низу других одредаба.

- Овај закон ће оставити велики број питања посебним законима. Ипак, он ће онемогућити законодавца да мења његове принудне прописе тако што ће донети неки други закон. Уколико буде желео промене, законодавац ће морати да мења Грађански законик. На тај начин нам се не може десити да различити закони противрече једни другима - рекао је Хибер.

Он је нагласио да овај закон предвиђа и превентивну заштиту права личности, решења које је грађанима познатије под називом забрана приласка. Говорећи о делу закона који се бави стварним правом, Хибер је истакао да ће овај закон поново успоставити начело јединства непокретности.

- Земљиште и све на њему мора припадати истом власнику. Без тога је немогуће примењивати правила стварног права. Тиме ћемо раскрстити са правним бесмислицама као што је ситуација у којој неко подигне хипотеку на зграду која је изграђена на нечијем туђем земљишту - рекао је Хибер.

Према његовим речима, потпуна новина коју уводи овај закон у наш правни поредак је право грађења.

- По том решењу градитељ стиче право да користи земљиште на којем је изградио објекат на период од сто година. За то право плаћа накнаду, а након истека рока, земљиште и изграђени објекат се враћају власнику - истакао је Хибер.

Први Грађански законик од 1844.
Како су навели творци закона, последњи Грађански законик је у Србији усвојен давне 1844. године. Тај закон је престао да важи по завршетку Другог светског рата, а до данас је широка материја коју уређује била садржана у бројним другим законским одредбама.


#   професори   тужилац   апелациони суд   јавна расправа   судије   закон   Нацрт Грађанског законика       грађански законик
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима