Прогнан зато што је хомосексуалац

Стефан Радовић јавно је рекао оно што нико у његовој средини није био спреман да чује. Описао је своје одрастање и како каже, тортуру којој је био изложен од своје 10. године.

"У Куршумлији кад прођем улицом, било са ким да сам, страшно је. Педерчино, треба те убити, мајку ти педерску... И досад је све моје било затворено у соби. Најбоље године су ми прошле затворене у соби", каже Радовић.

Стефан каже да је зато и одлучио да јавно каже кроз шта је прошао и да је био свестан последица. Ипак, није очекивао да ће га и породица одбацити, а отац истог дана избацити из куће.

"Не кајем се што сам то признао. Не кајем се што сам рекао, јер очигледно све се сме рећи сем истине. Ја барем више не живим у било каквој лажи, али нисам овакву реакцију очекивао. Очекивао сам да ће бити љут пар дана, неће причати, али да ме избаци из куће, да га уопште не занима где сам, шта сам, како сам, то нисам очекивао", каже Радовић.

Стефан је тренутно у селу поред Ниша. Прихватила га је породица његове другарице, али они још не знају разлог због кога је избачен из куће.

"Сестра, која је прва година, ми се јави, зове ме. Од ње имам подршку. Други не. Тетка из Новог Сада ме звала, свашта ми рекла, да им се не обраћам, да сам са њима завршио", каже он.

Стефан каже да га ни мајка није звала да га пита како је и да ли се снашао. Стефан се, каже, не боји последица, ни шта ће бити када и средина у којој је сада сазна да је хомосексуалац. Признаје, ипак, да се боји да га сви не напусте и да са 19 година не остане на улици.